(1876-1927)

Рођен jе у Врању. Завршио jе Правни факултет у Београду.

Написао jе први српски модеран роман „Нечиста крв", лирску драму „Коштана" и више антологиjских приповедака: „У ноћи", „Увела ружа", „Покоjникова жена", „Стари дани", „Ђурђевдан", „Вечити пољубац", „Станоjа" и др. Међу првима jе писао кратке приче („Божjи људи").

Станковић понире у људску душу, у њене вирове и тамне вртлоге и даjе танану психолошку анализу ликова и догађаjа. Осећа наjфиниjе трептаjе нежне и меке женске душе. Луцидна Софка jе наjсложениjи женски лик у српскоj књижевности. Он ненадмашно слика трагику живота, старе дане, људске страсти и „жал за младост".

„Одиста, Станковић jе био право чудо свог књижевног доба" (Jован Дучић).