(1877-1964)

Рођен jе у Врању. У родном месту jе завршио основну школу и седам разреда гимназиjе, а осми и матуру у Нишу(1896). На Пољопривредном факултету Универзитета у Халеу, одбранио jе 1902. године докторску дисертациjу „Аграрно-правни односи у средњовековноj Србиjи". У служби jе од 1904. год., наjпре у Министарству народне привреде. У Данскоj 14 месеци проучава напредну пољопривреду. По повратку (1906.) секретар jе Пољопривредног одељења  у Министарству народне привреде. Члан jе привредне делегациjе српске владе у Марсељу и Паризу (1916-1919.). Почетком 1919. члан jе привредне делегациjе у Лондону, коjа jе сарађивала са савезницима у вези с привредном обновом Србиjе. Обављао jе и друге значаjне послове за српску пољопривреду. Од 1920. године професор jе и декан (1926-1932; 1935-1936) Пољопривредно-шумарског факултета у Земуну.

Влаjинац се бавио многим научним дисциплинама: аграрном економиком, правном историjом, етнографиjом и историjском етнографиjом, фолкористиком, лексикографиjом).

Монографска дела: „Пољска привреда у народним пословицама", Београд 1925; „Моба и позаjмица, народни обичаjи удруженог рада", Београд 1929; „Згон или кулучење ван места становања од средњег века до наших дана",  „Речник наших старих мера у току векова", 1 (1961), 2 (1964), 3(1968), 4(1974); итд.