31. jануар 1878. године - Дан ослобођења Врања од Турака - Дан града Врања - Обележава се сваке године у спомен на 31. јануар 1878. године када је Шумадијски корпус под командом генерала Јована Белимарковића победоносно ушао у Врање и ослободио га од вишевековне османске владавине, због чега се тај датум обележава и као Дан ослобођења Врања од Турака. У сећање на тај дан али и као захвалност кнезу Mилану Обреновићу, генралау Јовану Белимарковићу и свим војницима и добровољцима српске војске који су дали своје животе за слободу Врања, почетком XX века, тачније1903. године, Врањанци су подигли Споменик ослободиоцима Врања од Турака, популаран као „Чика Митаˮ, који се налази испред зграде Пчињског управног округа, односно некадашњег Начелства. Поред споменика се и одржава главна свечаност одавања почасти ослободиоцима града од Османлија. У својој новијој историји Врање је први пут 31. јануар обележило као Дан града 2009. године. Поштујући и не умањујући значај 4. октобра и 7. септембра за Врање, одборници градског парламента на седници 27. августа 2008. године донели су Статут Града у коме је прописано да се Дан града обележава 31. јануара, када су 1878. године у Врање ушле трупе Шумадијског корпуса, којима је командовао генерал Јован Белимарковић. 

4. октобар - Дан ослобођења Врања у Првом светском рату - Обележава се сваке године у спомен на 4. октобар 1918. године када су јединице Дунавске дивизије ушле и ослободиле Врање после трогодишње бугарске окупације. Управо из овог периода датира и легенда о жутом цвећу као симболу Врања. Истовремено са ослобођењем у Врање је као помоћ дошла и лекарска јединица „Америкаˮ састављена од докторки и медицинског особља из Шкотске, које је предводила др Изабел Емсли Хатон. У сећање на тај дан, као и на захвалност краљу Петру I Карађорђевићу и свим војницима који су дали своје животе за слободу, али и свим убијеним и интернираним цивилима током бугарске окупације, у Врању је подигнут Споменик жртвама бугарског окупатора  1915 – 1918, који се налази на кружном току код Саборног храма Свете Тројице. Спомен костурница на Шапраначком гробљу у Врању је место где се одржава главна свечаност у спомен ослободиоцима Врања у Првом светском рату.

7. септембар - Дан ослобођења Врања 1944. године - Обележава се сваке године у спомен на 7. септембар 1944. године када су јединице 22. српске дивизије Народноослободилачке војске Југославије под командом Живојина Николића Брке ушле у град и ослободиле га после четворогодишње бугарске окупације. Ослобођењу Врања претходили су преговори између бугарских окупационих власти и команданата Народноослободилачке војске Југославије о томе да Врање буде ослобођено без борбе што се и десило. У сећање на тај дан Врањанци су 7. септембра 1985. године открили Споменик револуцији који се налази на платоу испред Педагошког факултета. Испред тог споменика сваког 7. септембра, као и 9. маја (Дан победе у Другом светском рату) одржава се свечаност којом се одаје почаст свим страдалим војницима, али и цивилима, током Другог светског рата.

Духови - Слава града - Храмовна слава Саборне цркве у Врању, Духовски понедељак, као Градска слава обележава се од 2004. године, светом архијерејском литургијом, литијама улицама града и резањем славских колача. Уз славски колач цркве Свете Тројице, реже се и славски колач Града Врања. На овај дан велики број верника, Врањанаца, али и гостију из окружења, окупи се у Саборном храму. За све њих организатори припреме трпезу љубави у порти цркве. У вечерњим сатима организује се и пригодан духовни и културно – уметнички програм.