Светосавска недеља - Културно - просветна манифестација која се организује у част Светом Сави, архимандриту и првом српском просветитељу. Врање је први град у Србији који је почео са обележавањем Светосавске недеље 1991. године. У седам дана манифестације, осим књижевних вечери, организују се и изложбе, литерарни и ликовни конкурси, концерти духовне и изворне музике, позоришне представе и Духовна академија Православне Епархије врањске. Од установљења Светосавске недеље додељују се и награде најуспешнијем појединцу и установи у области васпитно -образовног рада. Организатори манифестације су Град Врање, Епархија врањска и јавне и просветне установе.

Врањска градска песма – Фестивал врањске песме „Врањска градска песма”  установљен је у част Стане Аврамовић Караминге  2019. године, када се навршило 50 година од њене смрти. Фестивал је покренут њој у част, али и у част севдаха и духа једног времена које је оставило дубок траг на музичкој сцени не само Врања, већ и целе Србије. Стана Аврамовић Караминга, изворну врањску песму спевану на локалном говору деценијама је чувала, неговала и преносила млађим генерацијама. Кроз песме које је преносила, а и сама спевала, дала је велики допринос на очувању  локалног говора који је од изузетног значаја за нас, јер представља наш идентитет, корене,порекло, историју и начин живљења, док нашим нараштајима даје достојанствене смернице за будућност.

Песме је спевала према истинитим личностима и догађајима, а из само њој знаних разлога, дуго је крила да је њихов аутор. Песме су настале као комбинација отоманских макама и западних музичких скала и свирају се у специфичним музичким лествицама, што управо ову музику чини посебном, у ширем  подручју Србије. Такође, оно што чини песму Врања јединственом је и посебна атмосфера, господска, мирна, јер су врањске песме лагане, у спорим ритмовима и свака има своју причу, потресну или нежну. Врањска градска песма налази се на листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.

Борина недеља - Традиционално се одржава већ више од 50 година од 23. до 29. марта у Врању. Манифестација посвећена једном од најзначајнијих српских приповедача 20. века, Врањанцу, Борисаву Станковићу. Први пут организована далеке 1967. године, на иницијативу тадашњих интелектуалаца и књижевних стваралаца Врања, Станише Тошића, Вере Ценић, Момчила Златановића и Хранислава Михаиловића. Касније су им се придружили и Владимир Стевановић и Момчило Антић. За више од 50 година трајања, на овој манифестацији представљена су најзначајнија имена српске књижевности. Формирањем Књижевне заједнице ,,Борисав Станковић'', Борина недеља бива институциализована и програмски профилисана.  У оквиру манифестације осим књижевника представљени су и многобројни листови, часописи и издавачи од националног  значаја. У оквиру манифестације установљена је и награда, Борисав Станковић коју КЗ додељује за најбољу књигу прозе написану на српском jeзику предходне  године. ,,Борина недеља'' се сврстава  међу најзначајније књижевне манифестације у земљи.

Борини књижевни дани – ,,Борини књижевни дани“ је манифестација новијег датума, коју су марта 2018. године покренули Јавна библиотека и Град Врање у част најславнијем Врањанцу, Бори Станковићу. У три дана манифестације уз главни програм који чине књижевне вечери, организује се и пратећи програм, као и традиционално полагање венаца и одавање поште крај споменика Бори Станковићу у Градском парку.

Јустинове Благовести - Манифестација која се организује већ више од 20 година у знак сећања на знаменитог Врањанца, једног од највећих теолога и филозофа православног света, архимандрита Оца Јустина Поповића, сада већ канонизованог у светитеља Јустина Ћелијског. Благовести није само велики верски празник, већ и датум рођења и упокојења оца Јустина Поповића. Манифестација ,,Јустинове благовести“ је крунисана  2009. године великим научним скупом  на тему ,,Отац Јустин Поповић, живот и дело''.

Међународна изложба паса свих раса - ЦАЦИБ Врање - Кинолошко друштво „Шврћа“ из Врања, организује  Међународну изложбу паса свих раса- ЦАЦИБ Врање. Прва ЦАЦИБ изложба је одржана 2010. године и одобрена је од стране Међународне кинолошке федерације (ФЦИ) и Кинолошког савеза Републике Србије (КSS). Ова једнодневна манифестација се одржава једном годишње, 1. маја. Учесници – излагачи су из Врања и из различитих земаља из региона. Организује се у неколико разреда паса.

Мај месец музике - На иницијативу Музичке школе ,,Стеван Мокрањац'' у Врању, 1996. године први пут је одржана манифестација класичне музике, под називом ,,Мај месец музике''. Од тада сваке године у мају љубитељи класичне музике у Врању имају прилику да уживају у делима најпознатијих композитора, које на различитим инструментима изводе најпризнатија имена класике не само код нас већ и у свету, како из Србије тако и из земаља у окружењу. Били су ту Рита Кинка, Зоран Јанчић, Александар Сердар, Душан Трбојевић, Александар Тасић и још више стотина  извођача. Уз бројне камерне оркестре, квартете, квинтете, секстете представили су се и многобројни соло извођачи. У оквиру манифестације, одржава се и Такмичење малих пијаниста из Србије. Ова манифестација се завршава прославом Дана школе „Стеван Мокрањац“.

Ноћ музеја - У обележавање најмасовније манифестације у области културе у Европи, ,,Ноћи музеја“, град Врање први пут се укључио 2008. године. Објекте Народног музеја у Врању те године посетило је преко три хиљаде Врањанаца. Од тада врањски Народни музеј, као организатор, труди се да посетиоцима сваке године понуди квалитетан програм уз ексклузивне експонате, који се први пут излажу. Изложбени простори Народног музеја, Галерије музеја и Музеј куће Боре Станковића су отворени за посете од 18 сати до 02 сата после поноћи. 

Међуокружна смотра фрулаша “Златна фрула”  - Манифестација која се одржава јуна месеца у Врањској Бањи традиционално је  такмичење фрулаша из Пчињског и Јабланичког округа. Победници овог предтакмичења учествују на манифестацији Први Сабор фрулаша ,,Ој Мораво” која се одржава у Прислоници поред Чачка од 1988. године и окупља најбоље фрулаше из целе Србије. Ова манифестација има и богат пратећи програм који чине изложбе домаће радиности и старих заната, ручних радова и скулптура насталих у вајарској колонији, градитеља фрула, произвођача меда, воћних ракија и цвећа. Такмичари се надмећу у изворном  и естрадном свирању, дуетима, а као посебна категорија су такмичари до 12 година. Организатори ,,Златне фруле” су ЈУ Народни универзитет и градска општина Врањска Бања.

Каранфил девојче - ,,Дани каранфила'' традиционално се одржавају у Врањској Бањи још од 1963. године. Ова културно - туристичка манифестација је својеврсни чувар традиционалних вредности, народног стваралаштва, етнографије и целокупне културне баштине. Уз градску општину Врањска Бања, у организацији учествује и град Врање. У оквиру манифестације, бира се и најлепша девојка која носи титулу ,,каранфил девојче''. Одржавају се смотре трубача, такмичења у припремању старих јела, организују се  изложбе и концерти популарних естрадних уметника. Манифестација је својеврсна туристичка промоција потенцијала Врањске Бање.

Ликовна колонија - ,,Ликовна колонија Врање“ први пут је организована 1974. године под називом ,,Прохор Пчињски''. Колонија је радила у манастиру Прохор Пчињски а организатори су били Народни универзитет Врање и Културно-просветна заједница из Куманова. У раду колоније учествовали су еминентни ликовни уметници са простора бивше Југославије. Из године у годину, Колонија је имала све боље услове за рад и све веће резултате. Из тог времена, данас је у трајном власништву града 129 ликовних дела насталих на колонији ,,Прохор Пчињски“. Због друштвених прилика које су уследиле на простору бивше Југославије, Ликовна колонија  је прекинула свој рад. Захваљујући великој упорности запослених у Народном универзитету и помоћи Скупштине општине Врање, 2002. године обновљен је рад колоније под називом ,,Ликовна колонија Врање“. Из године у годину окупља сликаре не само из Србије већ и из окружења. Током седам дана, колико траје колонија, ликовни уметници осим слободних тема, сликају и на задату тему у оквиру заједничког перформанса. Дела настала на ,,Ликовној колонији“ излажу се у Галерији Народног универзитета, традиционално пред 7. септембар,  Дан ослобођења Врања у Другом светском рату.

Фестивал фолклора - Пререгистровањем КУД ,,Севдах“ у Градско културно уметничко друштво 2005. године почело је и организовање међународног фестивала фолклора. Манифестација се одржава у оквиру ,,Врањског културног лета”. До сада Градско културно уметничко друштво ,,Севдах“ у Врању је угостило фолклорне ансамбле из Бугарске, Македоније, Републике Српске и Србије. На овај начин афирмише се фолклорно стваралаштво на просторима Балкана.

Дани Врања - одржавају се сваке године крајем августа, у организацији Туристичке организације Врања и подршку Града. Програм манифестације је конципиран тако да у њему уживају људи свих генерација, а базиран је на култури и забави. Његов садржај чине етно базар, салон књига, промоција и дегустација врањских специјалитета, а у вечерњим сатима су наступи естрадних уметника различитих музичких профила. Посетиоци долазе из Пчињског округа и шире. ,,Дани Врања'' су прилика за успостављање партнерских, пријатељских, културних, привредних и туристичких веза међу градовима, селима и привредним субјектима.

Манифестација „Златни пуж“ - је интернационална радионица, коју организује школа анимираног филма (ШАФ) из Врања, која постоји већ више од три деценије. Циљна група су деца и млади који долазе из различитих крајева света и подељени у три групе. Заједно раде на изради групних анимираних филмова, а циљ је зближавање деце и младих из различитих култура и говорних подручја, као и стварање мултикултуралног друштва. Манифестација има богат пратећи програм, који се сваке године разликује, па се ту могу наћи презентације кухиња и обичаја, изложбе, музички програми, представљања аутора, школа или студија. На фестивалу се додељују и награде ГРАНД PRIX  festilava, као и Златни, Сребрни и Бронзани пуж.

Piano summer - Након првог,  који је 2014. године одржан у Охриду, фестивал ,,Пиано Summer“ се 2015. године преселио у Врање и од тада се у нашем граду одржава сваког августа. Фестивал је замишљен као летња академија и место инспиративних сусрета за уметнике и љубитеље музике из целог света. Гости и заинтересована стручна јавност имају прилику да уживају у разноврсном и богатом програму који уметници изводе током фестивала. Сваке године, фестивал обележи неки од јубилеја који се везују за велике композиторе и пијанисте, а Врање је домаћин уметницима из Немачке, Швајцарске, Јапана, Јужне Кореје, САД, Турске, Русије, Перуа, Босне и Херцеговине, Бугарске и Македоније. ,,Пиано summer“ је и идеална платформа за развој културног туризма, а надамо се да ће едукативни карактер пројекта бити подстицај за даље педагошке импулсе и магнет за заинтересоване музичаре као и љубитеље музике. Низ врхунских концерата са слободним улазом чини и јединствен поклон грађанима Врања, а гостопримство и боемски шарм града у летњим вечерима су идеална кулиса да се  ужива  у музици и дружењу са гостима фестивала.

P(h) antomfest - ,,P(h)antomfest“ је међународни фестивал пантомиме покренут 2012. године, са циљем да се кроз уметност, у овом случају пантомиму, избришу разлике између глувих и чујућих људи. Идеја организатора је да се фестивал одржава сваке године, да расте и тако укључи глуве особе из земље и региона, као и професионалне пантомимичаре, како би се кроз неколико година постигао главни циљ фестивала, а то је потпуно брисање разлика међу људима кроз уметност, како код извођача, тако и код публике. Значај фестивала је трострук. Најпре, указује на пантомиму као ретку и скоро заборављену уметност, нарочито у нашим крајевима.  Затим, баца светло на глувонеме особе као посебно угрожену и друштвено невидљиву социјалну групу и на крају, организује са на југу Србије, економски, културно девастираном и угроженом подручју.

Документ -  Захваљујући ентузијазму и упорности једног човека, Слађана Стојановића-Френкија, сниматеља дописништва  РТС-а у Врању, који је на значајним фестивалима документарног филма у земљи и иностранству освајао награде, у децембру 2006. године у Врању се догодио први ,,Документ 06“. Врањски  ,,Документ“ заузима значајно место на мапи филмских фестивала Србије, што потврђује и  чињеница да траје већ 14 година и да окупља заљубљенике у филмску уметност, а пре свега документарни филм. Захваљујући ,,Документу“ публика у Врању имала је прилику да погледа најквалитетнија остварења домаће и иностране продукције, као и да се сусретне са ауторима и неретко, актерима документарних филмова. Уз главни, филмски програм,  организује се и пратећи програм, који обухвата промоције књига из области филмске уметности, изложбе фотографија и концерте.

Меморијал Бакија Бакић – Манифестација посвећена мајстору трубе и вишеструком победнику сабора трубача у Гучи, Врањанцу Бакији Бакићу, први пут је одржана у Врању 2007. године под називом ,,Меморијал Бакија Бакић''. Иницијатива за организовањем једне овакве манифестације потекла је од друштва које с поносом носи име највећег трубача југа Србије, Бакије Бакића. Организатори су одабрали понедељак за одржавање Меморијала,  јер су Бакија и његов оркестар, до његове смрти сваког понедељка наступали у тадашњој кафани ''Врање''. На овај начин, град је преузео обавезу да направи једну традиционалну манифестацију коју је Бакија Бакић, као врсни музичар заслужио. Подсећањем на музички репертоар и оркестар чувеног трубача уједно се популаризује живот и култура Рома.

Борини позоришни дани - Традиционална манифестација коју  већ  деценијама успешно организује Позориште ,,Бора Станковић'' у Врању. Тако је сваке године у октобру врањски театар стециште најеминентнијих имена српског глумишта и српске позоришне критике. На ,,Бориним позоришним данима“, до сада је одиграно више стотина представа. Од 2009. године позоришни фестивал у част Боре Станковића добија нове динемзије, јер бива тематски конципиран и по том основу селектори фестивала и бирају представе. Иако је  театар 2012. остао без зграде, фестивал је опстао захваљујући истрајности глумаца, а уз подршку Града и Војске Србије у чијем су се простору, одржавали ,,Борини позоришни дани“ и игране представе са редовног  репертоара. Глумци врањског позоришта вратили су се у своју зграду октобра 2019.  када је и свечано отворена реконструисана зграда Позоришта. 

Књижевна колонија – У организацији Јавне установе ,,Народни универзитет'' у Врању  2013. године покренута је Књижевна колонија са циљем промовисања књижевности, лепе писане речи, наговања српског језика и писма, као и мотивисања деце и младих  да читају и стварају. Књижевна колонија конципирана је тако да се осим књижевних вечери и представљања реномираних писаца и песника организују и интерактивне радионице на којима познати књижевни ствараоци преносе своја искуства младим и талентованим Врањанцима.

Бијенале уметника Врања - Новогодишњи салон - ,,Сви ликовни уметници Врања'' назив је изложбе којом је отворена Галерија модерне уметности Народног музеја у Врању, 14. децембра 1995. године. Већ наредне 1996.године изложба је жирирана и добила је назив ,,Новогодишњи ликовни салон“. Под овим називом одржавана је у децембру све до 2003. године, када је одлучено да се одржава бијенално. Тада добија и нови назив ,,Бијенале уметника Врања''.