У Камерној сали Позоришта „Бора Станковић“, отворена је изложба под називом „Трагом људске душе“, којом почиње низ догађаја поводом обележавања великог јубилеја, 150 година од рођења Борисава Боре Станковића.

Ради се о поставци која обухвата записе, фотографије, документа, која до сада нису представљена јавности, а део је богате архиве породице Симоновић из Врања.

Обраћајући се присутнима, Томислав Симоновић је рекао да је изложба покушај да се наслути „човек, распет између жеље и  забране, традиције и немира, љубави и бола“. „Изложба је осмишљена као пут кроз живот и стваралаштво Боре Станковића, од његових биографских почетака и школовања, преко тешких ратних година, интернације и повратка у Београд. Кроз документа која сведоче о његовој борби за егзистенцију, кроз молбе, обраћања институцијама и решењима која су стизала споро или никако, па све до позоришног живота. Кроз плакате, фотографије и трајање његовог дела на сцени. Ова је изложба чин сећања, али и чин враћања. Враћања вредности које трају“, рекао је Симоновић.

Градоначелник Врања др Слободан Миленковић рекао је да је Бора Станковић, „несумњиво највећи међу нама“. „Откривши врањску душу, врањски мерак и калдрму, и учинивши их доступним свима, отворио је врата до тада сасвим непознатог света скромних и питомих Врањанаца, које је тако лепо и даровито приказао. Када говоримо о изложби, уживаћемо заиста у бројним фотографијама, документима, преводима, часописима и књигама, који ће приближити живот и рад Боре Станковића. Имајући у виду уникатност збирке, њен значај и утицај на ново учење о Бори и његовом животу, утолико је већа и њена изузетност. Велику захвалност дугујемо породици Симоновић на несебичном чину да са нама поделе Бору којег нисмо познавали. Сваки запис, свака фотографија, сваки документ, оставиће у нама печат новог знања о великом књижевном ауторитету чије писање чувамо и баштинимо“, истакао је градоначелник.

Министар Никола Селаковић рекао је Врање много више од места рођења Боре Станковића. „Врање је простор његове непресушне инспирације, његовог духа и препознатљивог језика и зато је наша дужност да његову заоставштину баштинимо, чувамо и негујемо. Бора је био писац живота, али не као хроничар збивања већ као уметник који књижевним делима задире у скривене слојеве људске душе и дубоку подсвест. Његова проза није само Врање, обичаји, једна епоха и људи у њој. Његова књижевност је много више од тога. Његово стваралаштво је универзална драма људског срца разапетог између оног што јесте и оного што би могло бити. Можете ли да замислите српску књижевност без Боре Станковића? Не би то био само недостатак сведочанства о Врању и данима отоманског ропства на измаку. Био би то, могу слободно рећи, недостатак једне велике универзалне књижевности. Због свега тога, у великој књизи српске књижевности, име Боре Станковића има посебно, велико место. Нека нам његово дело буде путоказ да чувамо снагу речи и лепоту нашег језика, да чувамо капију српског југа, јер чувајући Станковића, у ствари чувамо своју културу и чувамо себе“, рекао је министар Селаковић и прогласио изложбу отвореном.

Изложбу организују Град Врање и Јавна библиотека „Бора Станковић“, под покровитељством кабинета Председника Републике Србије, а сви заинтересовани моћи ће да је погледају у наредних седам дана.