Синиша Станковић врањски jе маратонац, коjи jе постигао успех о коjем многи сањаjу: недавно jе успео да заврши jедну од наjзахтевниjих ултра траил трка у Европи и свету - UTMB Ultra trail du Mont Blanc. То jе уjедно и наjдужа и наjтежа трка на коjоj jе до сада учествовао. „Сама рута jе била дужине 171 км са jош 10.091 м укупног успона на стази. Трка jе посебна и по томе што се протеже око целог масива Мон Блан. Од 2.700 учесника трке, 40 посто њих jе одустало. Стазу коjа пролази кроз три земље - Француску, Италиjу и Шваjцарску -  истрчао сам за 38 сати, 12 минута и 32 секунде. На таj начин постао сам 11 Србин коjи jе за ових 20 година, колико се одржава трка, успео да дође до циља. Трку сам успешно завршио и забележио наjбољи резултат од свих Срба коjи су учествовали на досадашњих 20 издања'', подвлачи Станковић.

Рођен jе и одрастао у Врању, где и сада живи. По професиjи jе официр полициjе у Специjалистичкоj чети Одреда Жандармериjе у Нишу, а спортом се бави од малих ногу. Каже да се не сећа тачно када се код њега родила љубав према атлетици, али зато памти коjа jе прва званична трка коjу jе истрчао. „Прва званична маратонска трка коjу сам истрчао била jе 2009. године на 22. Београдском маратону и тада jе све почело. Након тога трке су се само ређале и до данас у моjоj колекциjи jе укупно 110 медаља са трка различитих формата и дужина, од километарских до ултрамаратонских трка на 100 миља’’, прича Синиша. Године 2013. прикључио се Атлетском клубу „Врањски маратонци’’ и тада jе почело његово активно бављење трчањем, о чему сведоче и веома значаjни резултати. У Апатину 2016. године освоjио jе треће место у категориjи Воjска и полициjа, на маратону у Нишу две године касниjе освоjио jе друго место, на полумаратонскоj трци у Врању, такође, био jе други, док jе на ултрамаратону 100 км у Београду, исте године, освоjио треће место. Трчао jе Синиша и ултрамаратон на 64 км у Приjепољу 2021. освоjивши треће место и прво у категориjи Воjска и Полициjа. „За мене jе бављење трчањем на рекреативном нивоу. Сматрам да нико од нас ко се професионално бави неким другим послом, не може бити прави професионалац у спорту ако му ниjе сто посто посвећен. Тако да за себе могу да кажем да сам активан рекреативац, да кроз трчање стварам здраве навике, спаjам лепо са корисним и уживам у тркама и свему што пружаjу. А то jе упознавање нових људи, нових градова, култура, стицање приjатеља и jош много тога’’, истиче врањски маратонац. И додаjе: „Наравно, све то jе изводљиво jер имам велику подршку и разумевање породице, атлетског клуба, али и колега на послу. Моjа наjвећа подршка jе супруга Александра, коjа jе и моj наjвећи ослонац, а и сама jе поред мене учествовала и успешно завршила десетак трка’’, каже Синиша Станковић. Уjедно поручуjе младима да никад ниjе касно да почну да се баве неким спортом. Каже да трчање изискуjе наjмање реквизита, у односу на друге спортске дисциплине. „Довољне су само удобне патике, шортс и маjица и добра воља, а километри ће доћи сами по себи. И наравно ако се питате шта jе циљ, тачан одговор би био да у циљу краjа нема! Важно jе уживати, трудити се и понављати све што волиш да радиш. И нису важне награде, важно jе да се осећаш добро због тога што радиш, jер ако си задовољан, награде ће доћи’’, поручуjе врањски маратонац Синиша Станковић.