Петар Филиповић, наjтрофеjниjи врањски стонотенисер рођен jе 20. марта 2001. године у Врању. Основну школу „Вук Караџић’’ и средњу Економско - трговинску школу завршио jе у родном граду. Ове године уписао jе Факултет спорта и физичког васпитања у Нишу. Како каже љубав према стоном тенису родила се jош у раном детињству. Наиме, у тренуцима доколице његов стариjи брат имао jе обичаj да од кухињског стола направи импровизовани сто за стони тенис, тако што би наредjао старе аудио касете уместо мрежице. Тако су њих двоjица пребацивали лоптицу неким много старим рекетима, а не ретко и укориченим школским свескама и тако се забављали. Забава jе прерасла у велику љубав и жељу да се професионално бави овим спортом. Петар jе почео да тренира 2010. године, са своjих девет година и, како каже, већ тада jе био сасвим солидан играч, jер jе у међувремену за новогодишње празнике 2009. године од тате добио прави сто за стони тенис и почео свакодневно да вежба. „Ипак, моjи ударци, кординациjа покрета и ногу нису били правилни, а то jе наjбитниjе код сваког детета коjе почиње да тренира. Важно jе да се правилно науче сви покрети, тако да сам и jа заправо кренуо од нуле и основних правила у стоном тенису’’, прича млади Петар Филиповић. Ипак, веома брзо jе учио и напредовао. То jе уочио и тренер Бранислав Миленковић, па jе ускоро почео да за Петра оргнизуjе индивидуалне тренинге. Кад год су му школске обавезе то дозвољавале Петар jе тренирао и два пута дневно. Како jе брзо напредовао први пехар и медаља стигли су већ након нешто мање од годину дана, што jе у овом спорту заиста реткост. Петар Филиповић jе захваљуjући преданом раду и успесима врло брзо постао део репрезентациjе Србиjе, jош као кадет 2015. године, а потом jе имао наступе и у jуниорскоj репрезентациjи.

„Освоjио сам 130 медаља у своjоj кариjери. Наjдражи  ми jе трофеj првака Србиjе у синглу и дублу из 2014. године. Много jе медаља за коjе ме везуjу неке посебне успомене, као када смо у дубл конкуренциjи, друг из Крагуjевца и jа, на турниру у Смедереву, као аутсаjдери, избацили прве носиоце и освоjили прво место. То ми jе jедна од првих медаља са међународних такмичења. Бављење стоним тенисом донело ми jе много позитивних ствари у животу. Захваљуjући спорту стекао сам много приjатеља, много пропутовао, упознао разне пределе и зато га много волим.  Стони тенис jе моjа огромна љубав. Обележио jе моjе детињство, а пратиће ме, веруjем, и кроз цео живот.
Када сам у клубу осећам се као код куће‘’, прича Петар. Тренира свакодневно по два сата током сезоне, а када нема лигашке утакмице и турнире  и два пута дневно и тада jе максимално фокусиран на тренинге. У слободно време игра баскет са другарима, иде на базен, у теретану, дружи се са приjатељима. „Наjвећа подршка на путу ка успеху jе моjа породица. Ипак, ако би морао да издвоjим неког посебно то би био свакако моj отац’’, истиче оваj талентовани стонотенисер. Планова за будућност има много, али приоритет му jе да помогне свом клубу „Топ Спин’’ Врање да избори опстанак у прву лигу Србиjе, где jе конкуренциjа веома jака. Жеља му jе и да напредуjе jош више и да се такмичи на професионалним турнирима са играчима из целог света.

„Младима поручуjем да се баве спортом бар рекреативно, jер jе то неопходно за њихов физички и ментални развоj, а ко зна можда се из те рекреациjе изроде и озбиљни спортисти, као што jе то био случаj са мном’’,  истиче стонотенисер Петар Филиповић из Врања. А ми веруjемо да ће оваj млади Врањанац остварити своjе снове и бити jош jедан светли пример младима како се вољом , љубављу и упорношћу постижу наjбољи резултати.