Дестилериjа „Митић’’ на краjњем jугу Србиjе, тачниjе у селу Ристовац надомак Врања, последњих година своjим производима са ознаком „Златна лула'' освоjила jе многоброjне љубитеље доброг пића. Традициjа производње ракиjе у породици Митић постоjи већ децениjама, jер jу jе пекло већ пет генерациjа Митића, прича Слободан Митић, власник Дестилериjе. Да jе тако сведоче старе фотографиjе, као и усмено предање коjе се преносило с колена на колено. „У породици Митић ракиjа се пекла децениjама. Наш прадеда, газда Мита, по коме ми носимо презиме Митић, по завршетку сезоне печења ракиjе, одлагао jе лулу са казана у подрум и говорио своjим укућанима: „Децо, златна jе ово лула, чувала нас jе у наjтежим временима, чуваjте и ви њу када дођу бољи дани.” Деда jе био грађевински предузимач, отац jе радио у банци, али су сваке jесени пекли ракиjу на малим казанима од сопственог воћа. То су били незаборавни дани дружења уз казан, уз прелепе приче до дубоко у ноћ, мирисе шљива и ватре, прве ракиjе. За нас, децу из града, то су лепе успомене на детињство,'' сећа се Слободан Митић. Као студент Економског факултета у Нишу приводећи школовање краjу размишљао jе чиме би могао да се бави и паметно искористи стечено знање. Тако jе и дошао на идеjу да покрене производњу ракиjе, мало већу од постоjеће. Наjпре jе обавио истраживање тржишта, израдио бизнис план и 2007. године почео са садњом воћњака и набавком опреме. Породично окупљени око реализациjе идеjе, Митићи су наjпре три године радили као пољопривредно газдинство, да би се 2010. године одлучили за наредни корак, званично регистровање Дестилериjе. Све након тога jе историjа….

По речима Слободана Митића капацитети Дестилериjе „Митић’’ су 4 бакарна казана ручне израде, запремине по 350 литара и велики броj буради за ферментациjу, као и дрвених буради за одлежавање дестилата. Зависно од количине воћа, тренутни капацитет готовог производа износи и до 20.000 литара ракиjе. За производњу ракиjе користе воће из сопствених воћњака, уколико jе година родна своjим приносима покриваjу од 30-50 % производње, остало потребно воће купуjу у Блацу коjе jе наjвећи шљиварски краj у Србиjи, као и у селима из околине Ристовца. Све зависи од тога у ком краjу jе родило воће и коjег jе квалитета. Количина производа никада ниjе иста и зависи од тога колико jе година била родна. Дестилериjа „Митић’’ тренутно производи ракиjу од шљива, jабука и крушака, а план jе да у наредним годинама прошири асортиман. Такође, jедан од приоритета jе и константан рад на одржавању и побољшању квалитета ракиjа коjе су у понуди. „Производе пласирамо на више начина: трговинама, ресторанима, сакупљамо количину за извоз и пакуjемо за многоброjне познате фирме из наше земље. Неретко, по жељи купца пакуjемо ракиjу и са њиховим логом и етикетом, коjе они потом поклањаjу своjим пословним партнерима и сарадницима. Што се тиче пласмана у земље региона, оне су нам близу и ниjе никакав проблем доћи до њиховог тржишта. Ми сањамо велике снове и желимо да наши производи стигну до наjудаљениjих места на планети. Краjем 2012. године били смо међу првим дестилериjама из Србиjе коjа jе извезла 4.000 боца у Кину, али због недостатка огромне количине ракиjе за коjом jе била потражња, прекинули смо таj извоз. Ипак, смо ми породична дестилериjа ограниченог капацитета, а поруџбине су у броjевима биле превелике за нас. Ракиjа „Златна лула’’ се пила на журкама у Сеулу у Jужноj Кореjи, на излетима у Сиднеjу у Аустралиjи и Wелингтону на Новом Зеланду, на Малдивима, испред зграде председника Кубе у Хавани, у Торонту у Канади, у Америци у неколико градова као и у многим Европским земљама. То jе наjлепши део овог посла, да ваш производ ручно упакован у малом погону у селу поред Врања доспе до наjудаљениjих краjева планете’’, наглашава Слободан Митић. Дестилериjа „Митић’’ са своjим производима била jе присутна на многоброjним саjмовима у окружењу: у Љубљани, Грчкоj, Бугарскоj, Аустриjи и на саjмовима у земљи. Временом су дошли до ситуациjе да им jе целокупна производња била резервисана за сталне клиjенте, све jе било унапред резервисано па су зато и успорили са рекламирањем и учешћем на саjамским манифестациjама. „За 10 година постоjања освоjили смо броjне награде на многим такмичењима, али ако морамо издвоjити неку, нека то буде прва златна медаља из 2013. године, на такмичењу у Петровцу, где смо у великоj конкуренциjи први пут освоjили прво место. Такође, веома су нам битне многоброjне захвалнице од пословних партнера и разних удружења за одличну сарадњу и узаjамну помоћ. Наjвеће награде су нам ипак похвале клиjената као и добронамерне критике у циљу побољшања пословања,’’ каже Митић.

Целокупну опрему и засаде подигли су сопственим средствима. Последњих пар година, из Министарства пољопривреде су схватили да jе ракиjа jедан од  наjвећих брендова земље и сада се даjу одређене субвенциjе на основу чега се да приметити да се велики броj људи одлучуjе на отварање дестилериjа и производњу ракиjа од воћа. „Ми смо чланови „Удружења произвођача ракиjе Jужна Србиjа” као и „Савеза Ракиjе Србиjе” где се налази 60 наjбољих Српских дестилериjа. Са Привредном комором Србиjе од самог почетка имамо одличну сарадњу и то са Канцелариjом у Врању,’’ истиче Слободан Митић.

Дестилериjа „Митић’’ из Врања има велике планове за будућност. Иако их не занима масовна производња, jер би то већ значило индустриjску производњу, Митићи ће покушати да остану на овом нивоу уз свакодневно побољшање квалитета. Планови су извоз у иностранство, а жеља да оваj посао раде и наредних 5 генерациjа њихове породице. Слободан Митић и његов брат Милан поручуjу младим људима да не одустаjу тек тако од своjих идеjа и визиjа. Кажу да jе за успех понекад неопходан и ризик, али и подршка пре свега породице, а потом и окружења. Они су се након школовања вратили у своj град, формирали породице и стечено факултетско знање уновчили кроз сопствени бизнис. „Треба само вредно радити и веровати и успех неће изостати,’’ поручуjу Митићи.