Dragan Mininčić Ciga poznati je Vranjanac koji je još kao srednjoškolac otišao za Beograd, gde je izgradio karijeru, oformio porodicu i gde i danas živi. Ipak, nikada nije zaboravio svoj rodni grad i uvek mu se rado vraća. Kao poznati bibliofil, izdavač i knjižar Dragan Mininčić Ciga je deo svoje bogate, lične biblioteke poklonio Javnoj biblioteci „Bora Stanković” u Vranju, sa željom da svom rodnom gradu i budućim pokolenjima daruje vrednu zbirku, koja će svima biti od koristi.

Diplomirao je 1972. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Nekako u to vreme u Beogradu je otvoren „Prosvetin” Antikvarijat u Knez Mihajlovoj ulici, u zgradi Akademije nauka, zamišljen da bude jedan od najvećih na Balkanu, da bi se preko njega podstakla ponuda starih i retkih knjiga. Za njima se osećala nasušna potreba na policama Narodne biblioteke Srbije, koja se tih godina uveliko obnavljala posle rušenja do temelja u Drugom svetskom ratu, zatim Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti i drugih biblioteka u ondašnjoj Jugoslaviji. Za direktora Antikvarijata postavljen je upravo Dragan Mininčić, koji će na tom mestu ostati čitavih trideset godina. U međuvremenu, od 1991. do 1994. godine, u najtežem vremenu za izdavaštvo, Mininčić je bio i generalni direktor „Prosvete”. Dragan Mininčić Ciga kao vrsni poznavalac pisane reči, dobitnik je više priznanja i nagrada, među kojima su: „Zlatni beočug”, „Vozarevićeva nagrada”, „Zlatni knjižar”, zlatna značka „Kulturno-prosvetne zajednica Srbije”, nagrada izdavača i udruženja knjižara Hrvatske i mnogih drugih. Družio se i sarađivao sa mnogim srpskim književnicima i likovnim umetnicima, ljudima koji su stvarali kulturu u drugoj polovini 20. veka, kao i sa savremenim kulturnim pregaocima. Kao čovek kome je knjiga bila životno opredeljenje, posao i ljubav istovremeno, Mininčić je postao strastveni kolekcionar, istančanog ukusa i velikog interesovanja za pisanu i štampanu reč. Širinu njegovog duha i studiozno poznavanje ne samo književnosti, već društvenih nauka uopšte, svakako ilustruju izuzetni naslovi njegove velike i dragocene biblioteke. Ovaj pasionirani ljubitelj kvalitetne, retke i vredne „pisane reči” na svojim putovanjima po svetu posećivao je najveće riznice srpskih rukopisnih i štampanih knjiga iz proteklih vekova, istovremeno znalački stvarajući svoju ličnu, impresivnu biblioteku. Ugledajući se na većinu širokogrudih erudita koje je poznavao i drugovao sa njima, Dragan se i sam odlučio da daruje deo svoje privatne kolekcije vranjskoj biblioteci, sledeći svoje unutrašnje lične, tradicionalne i umetničke porive, želeći da plodovi njegovog rada budu sačuvani od zaborava. Svestan značaja koje legatorstvo ima kroz pretvaranje privatnih u javne zbirke, Dragan Mininčić preuzima ulogu darodavca i Biblioteci „Bora Stanković” poklanja deo svoje lične kolekcije. Legat je oplemenio i obogatio knjižni fond Biblioteke i postao njegova neponovljiva i unikatna celina, koju do sada Biblioteka nije posedovala. Vranjanac Dragan Mininčić Ciga ostavio je u legat zavičajnoj biblioteci grada Vranja skoro 1300 knjiga. Poseban kuriozitet legata predstavljaju publikacije sa posvetama autora, koje je Mininčić dobijao na poklon od svojih prijatelja, velikana srpske pisane reči. „Moja je želja bila da se ove knjige vrate u Vranje, jer većina njih govori o Vranju, o prošlosti grada u kome sam rođen, u kome sam odrastao i čini me srećnim činjenica da će sve to biti dostupno u ovoj biblioteci” - rekao je Mininčić prilikom predaje legata, naglasivši da je ovo samo deo legata i da „ima još knjiga koje nisu sa posvetama, kao i kompleta časopisa". I ranije, tokom godina, gospodin Mininčić je Biblioteci poklanjao knjige poznatih autora – uglavnom prva izdanja Borinih dela koje se nalaze u Zavičajnom odeljenju. Najveći broj knjiga je sa posvetama upućenim gospodinu Mininčiću, koje je dobijao od svojih prijatelja i poznanika, koje govore o odnosu velikana srpske književne scene prema Draganu Mininčiću. Kratke, ali sažete redke pune poštovanja i uvažavanja ispisali su Dobrica Đosić, Desanka Maksimović, Milorad Pavić, Ljubivoje Ršumović, Duško Radović, Matija Bećković, Dejan Medaković i mnogi drugi savremenici ovog širokogrudog Vranjanca, darodavca Javne biblioteke „Bora Stanković''. Smeštajni prostor legata upotpunjen je sa šest uramljenih umetničkih slika, to su portreti Danila Kiša i Desanke Maksimović, zatim slika Save Stojkova sa posvetom, Dragana Maleševića Tapija sa posvetom, Miće Popovića, karta Beograda iz 19. veka i autoportret Mome Kapora. Umetničke slike daju posebnu notu ambijentu legata i objedinjuju jedinstvenu ideju.

Svaki legat je jedno zaveštanje, duhovno i fizičko svedočanstvo, afirmacija dobročinstva i altruizma, imovina za buduće generacije. Darodavci poput gospodina Mininčića veoma su značajni za vranjsku biblioteku, koja predstavlja važan segment širokog konteksta gradske baštine. Ovakvo darivanje u sebi nosi jedan uzvišen životni princip i želju da zadovoljstvo i radost traju, šireći na dalje sam čin dobročinstva.