Жири за доделу књижевне награде „Бора Станковић“ за 2011. годину, коjу додељуjе Град Врање, у саставу Тиjана Спасић, Весна Петриц, Владимир Арсенић, Растислав Динић и Мирjана Ђурђевић (председница), на завршном састанку одржаном 08. марта 2012. године, констатовао jе да jе у ширем избору разматрано преко двадесет романа, збирки приповедака и драмских текстова из прошлогодишње прозне продукциjе.
Гласање jе обављено у два круга, да би коначну одлуку о победнику жири донео већином гласова:
Повељу и новчани део награде „Бора Станковић“ у износу од 300.000 динара освоjио jе Угљеша Шаjтинац за роман „Сасвим скромни дарови“ у издању "Архипелага", гласовима Тиjане Спасић, Весне Петриц и Растислава Динића.
За драмски текст Биљане Србљановић “Ниjе смрт бицикло да ти га украду” у издању Завода за уџбенике, гласали су Владимир Арсенић и Мирjана Ђурђевић.
***
Роман Угљеше Шаjтинца, "Сасвим скромни дарови", истакао се међу овогодишњим насловима jедноставним и прочишћеним стилом, осмишљеном композициjом, те успешно трансформисаном епистоларном формом. На малом простору, аутор успева да обликуjе упечатљиве ликове и развиjе основну тему: однос два брата – jедног у Америци, другог у Србиjи – те њиховог одложеног одрастања коjе са собом доноси преиспитивања и упоређивања. При том се Америка код Шаjтинца jавља као jедан од могућих простора слободе у коjи се могу уписивати различита искуства и асоциjациjе, углавном везане за популарну културу и рок музику.
Поп-културне и уопште културне референце овде нису тек украс, већ служе да нагласе густо испреплетене нити културе и приjатељства коjе повезуjу како главне, тако и споредне ликове, исцртаваjући контуре повезаног и гостопримљивог света. Шаjтинац успева да понуди jедну убедљиву и ненаивну, а опет оптимистичку слику имиграциjе и живота у глобалном селу, диjаметрално супротстављену оноj коjа jе до скора доминирала српском књижевношћу, и у коjоj jе имиграциjа по правилу приказивана као изглобљеност и осуjећеност.
Посебан квалитет Шаjтинчеве прозе представља и вешто балансирање између сентименталности и ирониjе, као и способност да се задржи критичност према негативним поjавама српског друштва попут ксенофобиjе и национализма, а да се притом избегне упадање у стереотипе политичке коректности. У Србиjи коjа се све спориjе мења на боље, непретенциозност форме постаjе и симболички кредо, залагање за скроман живот из квекерских химни као манифестациjу "храбрости коjа jе потребна да се воли свет око себе".