На платоу испред Дома здравља у Врању, крај споменика ,,Жене Шкотске“, данас jе одржан комеморативни скуп, на коме jе о хероинама коjе су лечиле рањене воjнике и локално становништво у Првом светском рату говорила председница Скупштине Зорица Јовић. Она се најпре осврнула на један од најтежих периода за Србију у Великом рату, присећајући се храбрих жена које су тада боравиле у Врању. ,,Одмах по избијању Првог светског рата, наша земља, уморна, напаћена и изубијана у Балканским ратовима, нашла се опет на удару мрачних сила које су хтеле да је поробе и униште. Вапила је за помоћ. Идеја о хитној подршци малом и напаћеном, али храбром и одважном народу долази већ крајем лета 1914, у време када се Србија бори за голи опстанак, за очување националног идентитета. Намеру о пољским болницама које би биле упућене на фронт прва је обзнанила докторка Елси Инглс, председница Федерације жена Шкотске. Једна од њих најпре долази у Крагујевац на Божић 1915. године и на њеном челу је докторка Елинор Солто. Њеној борби против епидемије пегавог тифуса тада се придружује и Душан Копша, Врањанац, син доктора Фрање Копше. Докторка Солто убрзо оболева од дифтерије па њено и место надзорника свих јединица Болница жене Шкотске преузима управо др Елси Инглс. Један од хроничара који је своје знање и писање посветио управо утврђивању огромних заслуга „Жена Шкотске“ за унапређење здравствене заштите у Србији, па и у Врању, био је др Вукашин Вуле Антић. Како пише у својој књизи „Болница у Врању“, Елси Инглс је била највећи пријатељ кога је Србија икада имала. Он цитира и Винстона Черчила који је изјавио: „Име Елси Инглс ће светлети у историји“. Још једна млада и енергична докторка оставила је дубок траг у историји Врања. Била је то др Изабели Емсли Хатон. Иако је после Првог светског рата постала угледни психијатар, др Хатон је у Врању лечила рањенике са Солунског фронта, бринула о оболелима и вршила захтевне операције. На челу јединице „Америка“, именована је у јесен 1918. године и већ у октобру исте године, храбре хуманисткиње долазе у Врање. Одмах по доласку др Емсли била је ангажована на унапређењу санитарних услова у болници у тадашњој касарни у Врању, који су били катастрофални. Она је такође често одлазила и у куће Врањанаца и обилазила оболеле и била запрепашћена у каквим су условима живели. Временом је болница опремљена неопходним инструментима и одговарајућим просторијама, па је спремна дочекала рањенике с краја Првог светског рата. Хероине јединице „Америка“ Болница жене Шкотске, задужиле су нас, Врањанце, својом племенитошћу и добротом, у данима када је и Врању и Србији било најтеже. У најмрачнијем периоду у нашој историји, хиљадама километара од своје куће, храбре припаднице Болница жене Шкотске, ризиковале су своје животе, како би сачувале животе нас, Срба. Изабел Емсли Хатон до краја живота је била везана за Врање. По одласку, иза јединице „Америка“ и др Изабел Емсли Хатон остала је модерна болница, утемељена на тадашњим медицинским критеријумима, остала су сећања на храбре хуманитарке, „мале сиве препелице“, како су их Срби називали, сећања на топлу реч, подршку, несебичну бригу, неретко не водећи рачуна за сопствени живот“ истакла је председница.

На споменик ,,Жене Шкотске“ венце и цвеће положили су председница Скупштине Зорица Јовић са сарадницима, заменик команданта 4. бригаде Копнене војске пуковник Миодраг Младеновић, начелник Полицијске управе у Врању Саша Недељковић са сарадницима, помоћник председника општине Младеновац Немања Глишић, заменик председника општине Врањска Бања Марко Николић, управник Опште болнице Врање Иван Миладиновић, делегација Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године и представници СУБНОР-а.

У програму су учествовали ученици средње медицинске школе у Врању која носи име др Изабел Емсли Хатон.